Zmaj

Plava voda jezera se vrtložila i penila pod zamasima jarko crvenih krila. Zmaj je namerno spustio svoje desetak metara dugo telo blizu ukradenog brodića. Suknuo je vatru iz ždrela i drvo se zapalilo. Ljudi vrišteći poskakaše u vodu. Zmaj kandžama preora po talasima. Kad je bio siguran da se ništa živo ne miče ispod površine, vinuo se prema obali.

Sleteo je, zatresavši zemlju i rušeći ljude oko sebe.

-Svi gađajete zmaja! – urliknu Radak. – Ti – za mnom!

Povukao je vojvodu Svetozara za sobom, ne želeći da dopusti dvojici razbojnika da se izvuku.

Zmaj urliknu, pokazujući ogromne oštre zube. Iz nozdrva mu je sukljao dim, i ljudi se posakrivaše, bojeći se vatre. Nije im palo na pamet da je zmaj stvorenje prirode i da ne bi rizikovao da zapali šumu.

Zmaj se okrenu oko sebe, dugačkim šiljatim repom i krilima lomeći granje koje je poput kiše padalo po borcima i uspaničenim seljanima. Ugledao je Krešimira bledog i krvavog između dvojice naoružanih. Režeći, krenuo je ka njima.

Krešimir je pokušavao da balansira između dva protivnika, vojvode i Tihomira. Razbojnik je i dalje stiskao Lutalicu, onemogućivši hitrom protivniku da ga napadne, dok je u isto vreme i sebe usporio dodatnim parom neposlušnih nogu. Iznenada, zmaj zavitla repom u njegova leđa, i on se zatetura, ispuštajući devojku. Krešimir je bio previše usredsređen na razbojnika, i čim je ovaj postao relativno lak plen, skočio je napred. Vojvoda Svetozar je iskoristio momenat nepažnje, bacivši se za izviđačem. Udarac šiljatim repom odbacio je vojvodu sve do obale, i preko. Bilo je čudo kako je promašio drveće u nevoljnom letu.

Roj strela zadobova po zmaju, bezopasno se odbivši o krljušti boje plamena. Hitro se okrenuvši – pri tom stvarajući novi talas zelene kiše od lišća i grančica – zmaj se podrugljivo iskezi, suzivši narandžaste oči. Strelci se povukoše dublje među drveće, još jače osuvši strelama. Zmaj frustrirano ošinu repom i okrenu se od njih. Svojim telom zaklanjao je borce, već ranjenog Krešimira, oblivenog sopstvenom krvlju, i iskeženog Tihomira.

Izviđač se pobrinuo da zmaj ne može da se umeša čak i kada bi hteo, postavivši se tako da je leđima bio okrenut zastrašujućem stvorenju. Kao da je čitav život rastao pored zmaja, nije obraćao pažnju na dešavanja iza sebe. Maksimalno je koristio svaki protivnikov panični pogled ka plamenoj zveri. Prednost koju je tu stekao gubio je umorom i malaksalošću. Dok je vitlao sečivima, saterujući Tihomira u bezizlazne pozicije, shvatio je da će morati da uradi nešto drastično. Previše je krvi izgubio i počelo je da mu se magli pred očima.

Mač mu skliznu iz krvave šake i on pokleknu.

-I dalje nećeš da mi kažeš zašto? – Tihomir izazivački razvuče usne. Pitao je to još na početku, pokušavajući da isprovocira izdajnika, ali ovaj je ćutao. Sada zakorači iznad njega i podiže sablju za finalni udarac.

Brz poput munje, u okretu na kolenima Krešimir ga pokosi ispod pojasa, i dok je ustajao, mač tečnim lepezastim pokretom završi na razbojnikovoj glavi. Oči boje leda zakotrljaše se duž proplanka poput klikera.

Pobedio je. Duboko je udahnuo. Davno se nije osećao ovako dobro.

Zmaj pobednički zaurla – mada je ljudima delovalo kao da urla od besa. Prestao je kad je čuo histeričan plač i vrištanje žena i dece. Bolelo ga je šiljato uvo za ljude, ali nije morao da im ostavi traume za čitav život. Zgranuo se kad je video da Krešimir pada. Na sekund je bio neodlučan, a onda raširi krila i polete. Što pre ljudi dođu sebi, pre će neko prići da mu pomogne.

Unezvereni strelci, sve odreda kraljeve vojvode, oprezno su stupali iz zaklona, prebrojavajući se. Iznenadna tišina im je odzvanjala u ušima i niko se nije usudio da progovori. Lutalica je išla od jednog do drugog zarobljenika, sekući veze nožem koji je uzela sa Ikonijevog leša. Kralj je grlio uplakanu kćerku, ne ispuštajući je ni kad se dovoljno sabrao da pokretom ruke pošalje ljude po konje. Ostavili su ih nedaleko odatle sa dečakom glasnikom koji ih je presreo sa planine. Da nisu čuli zmajev urlik u blizini grada, ne bi okrenuli nazad i ne bi tako brzo primili poruku koju je lažni seljak Tomislav poslao. Nisu mogli da veruju da je neko iz Bratunaca preživeo, niti da zmaj radi sa razbojnicima. Bilo je pravo čudo kako su svi osim razbojnika preživeli.

Princeza pokaza nož krvavog balčaka, a zatim ga uperi ka plavokosom ratniku na zemlji pored obezglavljenog leša.

-On mi je ovo dao – prva je prekinula tišinu. Ljudi se prosto začudiše kako im uši još funkcionišu.

-Izrod – kralj ispljunu reči prezira. – Špijun i izdajnik. Hteo je nas da prevesla u njihovo ime, a kad je video da nema izlaza, zamislio njih da proda i spase svoju kožu. Da nije mrtav, svejedno bi visio.

-Da ih sahranimo? – neko upita.

Princeza bi se složila, ali kralj odmahnu, gledajući kako Bratunčani šutiraju strelama načičkanog  razbojnika i pljuju bradatog vođu. Onog jezivog bez glave su se i mrtvog bojali, izviđača su neznano zašto ostavili na miru.

-Neka se lešinari pobrinu za đubrad. Ili onaj njihov zmaj.

 

 Ostale priče o zmaju  i  drugarima su OVDE

Advertisements