Kad pričamo o modernim trilerima, jedino što upada u oči a što sve manje ima smisla, jeste haos koji se kotrlja za glavnim likom. Suočen sa ništa manje nego serijskim ubicom (drugi zločini ne postoje i svakako nisu dovoljno uzbudljivi ni izazovni za netprosečni inspektorov intelekt), inspektor mora da se bori i sa svojom sjebanom prošlošću i problematičnom sadašnošću, što znači da ima problema sa roditeljima, mentorima, bivšim partnerima, alkoholom, drogom. U međuvremenu, jer je sve ovo do sada toliko dosadno a našem inspektoru treba zagorčati život do daske, i neka se nahvata strave za čitav život dok ne reši jedan jedini slučaj, treba ga pustiti da prekrši sva pravila službe jer je njegov instinkt jači od zakona, pa ga čisto zabave radi optužiti da je on sam taj ubica, pa ga malo proganjati i suspendovati, jer ništa nije stimulativnije od pretnje doživotnom robijom za revolveraški obračun sa pravim zlikovcem.

Ovo vam je savršeni recept za triler godine. Oprobano i uspešno. Ali, u moru istih stvari, treba biti hrabar pa uraditi nešto drugačije.

Pisac Jutarnje zvezde je bio dovoljno hrabar da svog inspektora postavi na drugačiji put. Već u startu znamo da Filip Vujić vodi zdrav život: trči maraton, ne pije, ne kurva se, nema problema sa drogom. Mamu redovno posećuje. Jedina mana mu je što mu se sviđaju nedostupne cure, ali to je danas uobičajna pojava. Takođe je religiozan. Ta religioznost i proučavanje Biblije će mu umnogome pomoći u poslu.

Vujić je završio dva fakulteta i kurs na Kvantiku o serijskim ubicama. Ukratko, on je prava osoba za rešavanje slučaja.

A slučaj? Pa serijska ubistva, naravno. Žene kojima ništa nije zajedničko pronalaze mrtve po gradu. Prostitutka, domaćica, verenica. Neki aspekti mesta zločina ih upućuju na traganje po Bibliji, ali u principu, sve što mogu da urade je da čekaju da ubica pogreši. U međuvremenu imaju tonu osumnjičenih koje treba ispitati i pratiti.

Radnja je donekle uobičajna za žanr. Ono što je zaista neobično jeste sam inspektor. Mnogi su roman uporedili sa najboljim Nesbeovim ostvarenjima, i to je u redu. Ovaj roman, baš kao što se i Nesbe izveštio, ima celinu i kompleksnost koja će vas zadiviti ako imate na umu da je ovo prvenac. Verovatno i prvi u serijalu, nadajmo se. Svaki detalj je tu s razlogom i svako pitanje na kraju dobije svoj odgovor. Ali ja bih volela da ubuduće reference nalazimo malo bliže kući, pa kad neko nekad napiše neki dobar triler, da ljudi mogu da kažu da je baš kao Jutarnja zvezda.

 

Photo by moja malenkost

Ako vas zanima još nešto o knjigama, evo me OVDE