49.

Sinor ih nije doticao, osim da se uveri da su živi. Nije hteo da dođe u iskušenje i koristi Moć ne znajući protiv čega. Jer, ako to zaista jeste bilo ono što on misli da je bilo, onda i tako ne može ništa da učini.

Izneli su povređene u dvorište zamka, jedino mesto bezbedno od požara. Ljudi koji su se gurali s njima ne bi li spasili šta se spasti moglo više nisu bili neprijatelji, samo neko unesrećen čudnim spletom događaja. Sinor je pretpostavljao da do sada nema deteta u dve tvrđave koje ne zna šta crna odora znači, ali niko ih nije dvaput pogledao. Niko nije pokušavao ni sa kofama vode – vatra je previše brzo i silovito uzimala svoj danak.

Progurali su se do ugla, zaštitivši se sa dve strane zidom. Od vatre je do njih dopirao samo zvuk grmljavine oslobođene vatre i očajni krici. To što sad niko ne obraća pažnju na njih, ne znači da kasnije neće. Položili su Bajarna i Seilu jedno pored drugog, i Sinor kleče među njih. Bajarn jedva da je bio u stanju da se pomakne, iako se napinjao da je dohvati. Prsti su mu drhtali a suze tekle u očaju. Nije mogao da se otrese paralize. Devojka je bila bez svesti, pramenje crne kose padalo je preko opekotina na lepom licu. Sinor ih nežno skloni.

-Bajarne – rekao je, i Panter ga pogleda. – Živa je.

Trojica njegovih ljudi motrila su na dvorište, dok su oči ostalih bile uprte ka njemu. Napeto su čekali, umova zatvorenih pred njim.

-Znaš šta moram da uradim – skoro je prošaputao.

Tamne senke Tama i Nara padoše preko njegovih leđa. Bajarn ih kratko pogleda, zatvori oči i udahnu vazduh punim plućima. Bio je besan jer je znao da nema drugog izlaza osim da se složi. Zgrčio je šake, za trenutak se nadajući da će moći i da ih podigne sa retke trave, da ustane, zagrli Seilu i izleči je čistom mišlju. Ponekad je Moć i tako delovala, ako je bilo dovoljno ljubavi. Ali obojica su videli ono što ih je napalo i očigledno došli do istog zaključka – Tama je ponovo probuđena i slobodna u svetu. Neko joj je nazadovoljnim životom i zavidnim mislima otvorio vrata uma i pojačao svoju zlobu tuđom. Mreža kojom su Deca Života davno opasala ovaj deo sveta možda još stoji, i ako bi Bajarn pokušao da koristi Moć potrebnu da izleči od Tame, izazvao bi katastrofu. Čitav Sever bi se urušio u vulkanske mrvice, i što je najgore, Bajarn bi to drage volje dopustio. Sam bi spalio čitav svet ako bi to pomoglo da je vrati. Zato je otovorio oči i klimnuo. Da je mogao da govori, nije bio siguran da li bi se zahvalio starom prijatelju ili ga opsovao.

Sinor pruži ruku ka njegovom čelu.

-Samo dok izađemo odavde – šapnuo je. – Biće bezbedna, obećavam.

Onoliko koliko je bilo u njegovoj moći.

Tanke niti vilenjačke magije obaviše Bajarnov um i on pade u blaženo ništavilo sna bez snova.

Pokušao je isto sa njom, bez želje da rizikuje da se osvesti kad ne treba, ali opekao je prste pri samom dodiru. Namrštio se zbog onoga što je ugledao ispod površine.

-Sinore – Kodan izvuče oštricu.

Krenulo je kao šapat, a onda su se kroz urlanje vatre i njihovi glasovi pojačali do vrištanja željnog linča. Iskeženih zuba i golog oružja u rukama, gomila ih je zatvorila u obruč.

***

Ostale priče Gospodara severa