Napomena: odmah da kažem da je naslov kliktabilnog porekla i da je tekst pisan s dozom humora, bez namere da se neko uvredi. A to što moj humor nije sav svoj, to ćemo drugi put 😉 PS. Nijedna mačka nije povređena u toku ove operacije.

Znate one zazancije od pitanja, da vam gori kuća (pu pu daleko bilo) koju biste knjigu poneli sa sobom i zašto? Sad mogu iskreno da vam kažem da kad je počeo požar na knjige nisam ni pomislila. A imam ih ne zna im se broj.

A znate ono kad alarm za buđenje navijate bar dvanaest puta samo da odspavate minut duže? Elem, spavam ja, kad neka strka u stanu iznad. Lupnjava, skakanje, vriska. Ja ništa, mislim igraju kolo, baš fino, jes malo kasno i sve to, al nisu nikad duže od sat vremena uznemiravali komšiluk. Okrenem se na drugu stranu i nastavim da spavam, kad eto moje matere.

„Ustaj!“

„Zašto?“

„Zar ti ne čuješ ovo gore?“

„Dobro, i?“

„Pa zgrada nam gori!“

Jedva da sam oči otvorila. „Gde gori?“

„Pa krov.“

„Ugasiće oni to dok dođe do nas.“ I sad bih ja da nastavim da spavam, jer i da ne ugase, opet imam pet minuta, al cvrc, mater se uspaničila. Zove svog sina, tj. mog brata koji kao za inat radi noćnu na drugom kraju grada. Referiše mu da nam gori krov, a on u fazonu pa jbg sad, ja sam na poslu do ujutro, aj stiglo mi posla pa se čujemo, a i zove me komšija nešto, da vidim šta hoće.

Baš se pitam šta je komšija hteo da mu saopšti.

Elem, kad se mora nije teško, a i vidim da mi nema spavanja, mater se uzlupala po ormarima, kontam ko zna šta hvata ponutra da ponese sa sobom. Kad ono ona se presvlači iz pidžame, u slučaju evakuacije da ne izađe napolje bez grudnjaka. I to vam je priča o ženi u malom. Ništa to, nego se i ja uhvatih za grudnjak i farmerke.

Ode ona dotjerana u ulaz da vidi šta se dešava i dokle je došla plamena stihija, a ja otišla loviti mačka da ga namamim u gajbu. Kontam, ako budem čekala zadnji momenat mačak ima da se upaniči i zavuče negde iza kreveta, malo morgen ćemo se izvući.

U nekom momentu se setim da imam i nešto para od plate i da ne bi valjalo ni to ostaviti da plane k’o šibica, pa smuvam to u džep za svaki slučaj.

U međuvremenu, moja mater u ulazu. Neka deca stoje po stepenicama i pita ih ona šta se dešava.

„A nešto gori“, kaže jedan opušteno.

Ode mater na sprat, tamo majka ove dece u punom paničnom izdanju. „Gori krov svi ćemo izgoreti treba decu da izvedemo napolje ko ima decu nek ih izvede napolje jao šta ćemo sad?!“

Drugi komšija trči krugove po stanu i viče: „Gde je aparat za gašenje požara? Izgoresmo, ljudi!“

Drugi, koji je našao aparat u ulazu, kaže: „Ja ne znam ovo skinuti sa zida a ne znam ni kako se koristi, zna li neko?“

U isto vreme, sa ulične strane. Petoro prolaznika stoji preko puta i posmatra šta se dešava (samo kokice fale). Komšinica sa drugog sprata izlazi na terasu i viče: „Pa ljudi moji, je l’ ovo normalno, u ovo doba da lupaju i skaču, kakve su to komšije?!“

Jedan prolaznik: „Gori vam krov.“

„ŠTA?!“

„Gori vam krov!“

„AAAAAA!“

Prolaznici, među sobom: „Jesu li oni zvali vatrogasce?“

Komšija iz kuće preko puta, koji je takođe na ulici: „Ljudi, jeste li zvali vatrogasce?!“

„Jesmo, jesmo!“, dere se neko sa sprata.

Dođoše i vatrogasci. Troja kola.

„Sve je u redu, malo gorila teresa“, veli jedan. „Sad smo to sanirali.“

Odoše i vatrogasci. Mir u zgradi, cvrčci se čuju. Kontam nešto, sad kad izađemo u lokalnim vestima kako smo goreli, pa da mogu da se pohvalim, da ne bude da samo oko nas gori nešto, a kod nas ništa.

Zove sin materin tj. moj brat da ispriča šta mu je komšija rekao. Ukratko, komšija sa trećeg menjao sijalicu na terasi, prespojio žice, buknule varnice iz grla, on se uspaničio, trči kroz stan, obara nameštaj i dere se. Došao drugi komšija, natočio vode pa po žicama. A da, isključio je osigurače prvo. Nisu znali da skinu aparat sa zida pa su zvali vatrogasce.

Slušam, ne verujem. Pa ovo ne da nije bio požar, nego je i sramota reći da je nešto gorilo. Toliko o slavnom pojavljivanju u vestima.

A vi, kako ste?

***

U slučaju da ne mislite da sam pukla po šavovima što neću biti slavna, na ovom linku OVDE možete naći još tekstova sličnog mentalnog sastava.

Slika je sa pixabay sajta