Pored čitanja knjiga, ljubitelji ovog hobija najviše vole da opale koju recenziju. Naravno, to se stručno zove osvrt, jer recenzije zapravo pripadaju diplomiranim književnicima, ali nećemo sad o tome.

Ono što je bitno jeste kako pravilno napisati osvrt a da u isto vreme bude inovativan i zanimljiv.

Nekada davno…

Nekada, za stvarno dobre knjige pisalo se kako oduzimaju dah i kako se čitaju u jednom dahu. Sada ove izraze baš svako koristi za baš svaku knjigu. Ne znam koja vam je prva asocijacija kad pročitate ove glorifikacije, ali meni ne bude dobro. Odmah zamislim kako se neko guši dok pokušava da zadrži dah narednih pet sati, dok se oko njega svet verovatno raspada jer je to – još jedan knjigoljubački izraz – knjiga koja se ne ispušta iz ruku.

Dobro, dešava se. Neke knjige zaista imaju takav efekat, i nemaju svi to zadovoljstvo da čitava porodica zavisi od njih pa se mogu posvetiti čitanju u jednom dahu. Stvar je u presićenosti izraza, zbog koga me obično bude sramota. Znate kako kažu, svaka knjiga je lepa i posebna na svoj način – pa zašto su nam onda osvrti isti?

A šta je bilo posle?

Nakon oduzimanja daha, knjige su prešle na žešće akcije prema čitaocima. Evo u zadnje vreme čitam kako su poneke knjige udarale ljude u stomak i, naravno, opet ih ostavljale bez daha. Logično, jer dah je osnova života. I vrlo slikovito rečeno, moram priznati, iako malo preterano.

Budućnost osvrta

Ali revolucija osvrta se nije zaustavila na mučkim udarcima u pleksus. Kako je vreme odmicalo, knjige su postajale sve nasilnije. Evo, jedna je devojku oborila sa nogu, udarila je u stomak i lišila nasušnog vazduha. Drugu je oborila na kolena, izbila joj vazduh i ostavila uplakanu. (Ove dve devojke su se kasnije potukle oko toga koja ima veća autorska prava da opisuje kako ju je knjiga prebila, ali to je skroz druga priča i nećemo sad o tome.)

Nadam se da je to zadnje što ćemo videti od ovog nasilja, pogotovo jer su neki odlučili da svoje sado-mazo opise čitanje postavljaju samo na svom privatom profilu. Alal im vera!

Kako dalje?

Valjda danas-sutra niko neće osvanuti mrtav nakon čitanja, jer sve polako navodi ka tome. Pitanje je da li su knjige zaista postale toliko nasilne ili nama ponestaje efektivnih izraza? Mora da postoji još neki način da se izdvojimo iz mase čitalaca u jednom dahu, pokažemo oduševljenje, inovativnost i znanje, a da ostanemo pri zdravlju.

Naravno, ima više načina na koje možemo pokazati kako nam je neka knjiga bila interesantna, a da ne iskoristimo nijedan od ovih gore pomenutih po život opasnih metafora. Više je nego poželjno skoncentrisati se na ono što nam se dopalo i zašto. S kojim likom smo se poistovetili, s kojim bismo hteli na kafu da se ispričamo, a kog bismo prebili k’o vola u kupusu. Koja scena nas je oduševila. Jer, kako je svaka knjiga za sebe, tako smo i mi uglavnom sklepani po pravilu sto ljudi – sto ćudi. Svakome će se dopasti nešto drugo. Nema potrebe da nas čitava knjiga prebije, ako je dovoljna jedna scena da nam oduzme dah, pa zar ne?

Ako vam se ovo dopalo, pogledajte šta ima na rubrici Blogeta

Ovu slatku curicu sa slike možete naći na Pixabay