Corona time vikend

Nekada davno čitala sam knjigu kako preživeti zombi napad. Čisto uputstvo, ništa radnja, akcija, likovi, ovo-ono. Lepo piše, nađite izvor hrane, naoružajte se, imajte svoju bazu, plus sigurno skrovište u obliku kolibe ili bunkera na umerenom terenu i izvorom vode pored. Nađite ekipu koja vas neće smarati, u sledećem sastavu: vođa (poželjno da to bude vaša malenkost), doktor, ratnik, logističar, motivator (da zombiji imaju koga prvog da pojedu). Nabavite oružje. Najzabavniji deo apokalipse je oružje. Katane, noževi, palice, samostreli. Puške i pištolji su dobri, ali su bučni i municija nije uvek dostupna. Logično, jelda?

Amerikanci mnogo veruju u pripreme za ne daj Bože. Mi, s druge strane, verujemo u luk, rakiju i zalihe toalet papira. Zapao nam takav virus, da se otimamo za rukavice koje nisu naš broj, tučemo za kilo brašna, širimo ljubav preko socijalnih mreža i psujemo vlast. Nije do nas, do pandemije je, tetke mi.

Dakle, počelo je. Vanredno stanje, policijski čas, najavljen 24/7. Blaga panika – nemamo dovoljno wc-papira, samo dve šteke. Odmah potom, panični napad – kako biti zatvoren u dve sobe i jednim toaletom sa čitavom familijom na tri dana? Jer, znate već ono, nije meni teško sedeti kod kuće, ja i inače sedim kod kuće, nego mi je teško što čitava familija sedi sa mnom.

Pa smo se setili da negde u bespućima Kaća (skoro pa u centru, samo dve ulice pravo i jedna desno), imamo kućicu. Isto dve sobe i jedan toalet, ali ima nešto zemljice okolo, moglo bi se prošetati. Šta nam teško, spakovali smo se za par sati – ćebad, jastuci, hrana za nedelju dana, onaj nesretni wc-papir, brašno, šećer, ulje… Znate već kako se prave zalihe za bunker.

I obećavani vikend može da počne. Bilo nas je milina pogledati, gradski frikovi na selu, svaka travka nam je čudesna. Imali smo mnogo dođi-vidi-ovo ispada. Pošto su zabranili svaki ljudski kontakt, naše komšije samo posedale po svojim dvorištima, okrenuli stolice kao u gledalištu i uživaju i oni.

Dakle, kako preživeti vikend na selu?

Bez interneta teško. Naš bunker ima tako debele zidove da se komšijski signal probija samo u dograđenom toaletu.

Nemojte zaboraviti četkice za zube. Ne pitajte kako znam da je ovo važno.

Ajde, ako zaboravite lap top nije bitno, i tako nije mogao da stane u auto, ali punjač za mobilni?! Pa o čemu smo razmišljali?

Ajmo onda raditi nešto pametno. Vidi, puno dvorište maslačaka. Pročitali smo negde da je maslačak dobar maltene za sve, od čišćenja jetre, suzbijanja napada besa, pa do besmrtnosti. Živio maslačak! Nabrali mladog lišća za salatu, seli da ručamo, gledamo ono lišće što nikad do sad nismo probali, gleda ono nas. Hipotetički, zamisli da se najedemo, pa skontamo da nije trebalo to jesti, pa trovanje, doktori do kojih ne možeš jer nemaš koronu, idi privatno, a i kuda ćeš, policijski je čas, znači crkni stoko gradska kad ne znaš bolje nego pasti trave po selu.

Zaključili da ne treba slušati baš sve što internet kaže. Tako da smo samo nabrali dve vangle cvetova maslačaka, lepih i debelih, za dve ture meda. Prvi put u životu pravili, pa se živi nasekirali. Te jesi ti to prebrojala, pa kako sad toliko limuna treba, može li to sa manje šećera, vidi što se pjeni jebem mu pa dokle više, donesi de još drva, aj probaj da vidim jel dobro, puši sama šta hoćeš, dobro sad ostavi da se stisne. (Napomena: ne ostavljati da se stisne duže od dva dana, jer će se stisnuti u obliku šerpe pa vam tegle neće trebati ni za šta. Isto ne pitajte kako znam.)

Mislili smo održavati kondiciju povremenim obilascima placa, ali hoćeš – procvjetalo drveće, puno pčela, ne prilazi.

Htela ja i čitati ponešto, al moja revnost da stan oslobodim bezveznih knjiga nije računala da ću se na prvi otkazani vikend naći daleko od stana.

Probali sedeti na tremu i piti kafu, a ono udarilo sunce, dobili opekotine trećeg stepena i potrošili rodopsin za sledećih nedelju dana.

Ništa, igraj se s mačkom i uživaj. Uselila nam se jedna krznena pufna, zvali smo je Debela dok je nismo bolje upoznali. Sad je zovemo Zloća, mazimo je samo kad spava ili kad nosimo baštenske rukavice. Jede supu, knedle, piletinu, pavlaku, kupa se u mleku, i u znak zahvalnosti kolje sve što protrči po placu: guštere, miševe i krtice. Znamo jer nam ih donosi na prag.

Sad kad se setim, dobro smo mi prošli. Moglo je biti gore. Mogla je padati kiša.