Kada se osvrnemo na čitalačka postignuća prošle godine, shvaimo da pola od toga nije trebalo čitaiti. Ne duže od prve stranice, ili prvih pedeset najviše. Život je previše kratak a knjiga premnogo da bismo traćili vreme na silovanje mozga.
Svako do nas ima svoje čitalačke navike. Svi znamo manje-više šta je dobro za nas, a šta ne. Zašto onda to sebi radimo? Zašto, kad sumiramo mesečnu čitalačku listu, ustuknemo i kažemo: ,,Hej, zašto sam ja ovo čitao? Šta mi bi? Pa, pola od ovoga ne valja!’’
Zato, dragi moji, što smo upali pod uticaj društvenih mreža. A tamo svi govore ‚‚Ova knjiga mi se dopala, morate je pročitati!’’, ‚‚Ne, pročitajte ovu knjigu, ta je najbolja!’’. I kad to vidimo stotinu puta na dan, što u književnim grupama, što na malom milionu bukstagram naloga, naravno da ćemo podleći pritisku i još ćemo biti sretni zbog toga.
Jednu ćemo pročitati jer iskače kao prvorođeni u vestima, svi su je slikali na instagramu, masovno se oduševili, i osećali bismo se zaista unikatno da smo odoleli i ostavili, recimo, ‚‚Male žene’’ na miru. Ali onda ne bismo bili popularni. Ne bi nas niko primetio ako se ne oduševimo dvesta godina starom knjigom dobrom samo za mlađe tinejdžerice.
Drugu (i narednih sto) smo pročitali jer smo zdušno podržali najbolju akciju svih vremena, #čitajmodomaće. Da, lako je to reći. Okruženi morem domaće literature i bez objektivne domaće kritike (gde je svaki čitalac postao kritičar), učestvovanje u toj akciji liči na hodanje kroz polje škorpija. Još ako ste ludi kao ja, verovatno hodate bosi, šutirate ih i dernjate se na sav glas.
Kažu da vredi pročitati deset nepismenih nelogičnih remek-dela, ako to znači da ćemo naći jedno dobro. Kao rovanje po blatu u potrazi za jednim malim dijamantom (koji možda, a možda i nije, tu), nakon čega ćemo ličiti na decu što se igraju pravljenja kolača u bari. Ali, hej – ako mislite da je to u redu, onda ste u pravu.
Čak i objektivna kritika zna da zakaže, bar u očima skromnog čitaoca. Npr, jedan roman je nominovan za nagradu ‚‚Meša Selimović’’, književni kritičar ga je uvijenim latinsko-anglikanskim vokabularom predstavio u jednoj rečenici, a moja reakcija na nju i roman bilo je jedno veliko WTF.
Priznajem, ova stručno nominovana literatura nije za mene. Za neke priče će nam autori sami reći da je trebalo da studiramo elektro-inžinjerstvo, književnost, japanologiju, ili da treba da budemo muško da bismo ih razumeli. Ko nam je kriv što se i posle toga hvatamo u koštac sa tim vetrenjačama.
Najbolja stvar koju smo mogli naučiti iz #čitajmodomaće akcije jeste da, što se više nečije delo gerilski reklamira, to je veće sranje. Što je veće sranje, veća je šansa da će se provući kao YA literatura, mada to pisac nikad neće priznati.
Kad neko kaže da se bavi istraživanjem za svoj roman fikcije, legitimno možemo da očekujemo lošu kopiju Gospodara prstenova, neke vukove, zmajeve, pobrkane istorijske činjenice koje je trebalo da naučimo još u školi. Ali, eto, nema veze, dešava se, bitno je originalno predstaviti ideju, nema veze što je tuđa.
I to je divno – ljudi pišu, što je hvale vredan hobi, ali niko nije rekao da baš sve mora po svaku cenu da se čita.
Elem, ako i dalje budete raspoloženi da se probijate kroz šumu mišljenja i recenzija u potrazi za vašim dijamantom, nađite osobu-kritičara od poverenja (i nemojte previše da pizdite kad vas razočara, kao što sam ja jednom uradila).
Takođe, hajde da računamo malo. Većina nas je zabeležila prosek pročitanih knjiga od 50-100 na godišnjem nivou.Većina je toliko zabeležila i kao želje za narednu godinu. I sad zamislimo da nastavimo po starom: najpopularnije knjige, najhvaljenije knjige, najdomaće knjige. Taj spisak može da nam zauzme prilično puno mesta na i ovako skromnoj količini slobodnog vremena rezervisanog za opuštanje. I kad tako presićeni nečim što nije naša šoljica čaja počnemo da lovimo glupavo napisane stvari, pišemo cinične osvrte, svađamo se s nepoznatim ljudima na fejsu jer smo se usudili, ko nam je kriv?
Ja kažem, nek svako čita i hvali šta mu se sviđa. Opustimo se u čitalačkoj zoni komfora, bez stresnih izleta sa strane. Mislim, leo je znati da je neko napisao knjigu o Iluminatorima, uzgoju baštenskih puževa ili tajnim tunelima Beograda, ali ja to ne želim da čitam, niti bih imala lepo mišljenje o tim knjigama ni kad bih ih pročitala. Međutim, nekom drugom će biti super zanimljive, kao što bi meni bile knjige nordijske mitologije. I sve je to dobro.
Zato, hajde da obećamo sebi da će knjige u novoj godini biti bolje. Da ćemo čitati bolje. Da ćemo biti hrabri da se vratimo na staro. I ako već moramo da ih slikamo, da ćemo ih više slikati u prirodi nego sa šoljicama kafe.
Photo by moja malenkost, znači original 🙂
Fantasy by Sofia 
***I kad tako presićeni nečim što nije naša šoljica čaja počnemo da lovimo glupavo napisane stvari, pišemo cinične osvrte,
Za početak bi bilo jako dobro da se zamrzimo. To će nam omogući stvarno dugotrajan odnos, zato što ljubav kratko traje. Ovo je prvi tekst koji od tebe čitam pa sam se prijatno iznenadio njegovom dužinom i beskorisnošću. U na-čelu bih se sa svime što si napisala mogao složiti, tako da tu neka ponavljanja nisu potrebna, ali u tome nije suština već je u onome što nisi napisala.
Tvoj tekst spada u kliše po sadržaju ali ne i po formi. To znači da su reči prazne i neuhvatljivo lete u vazduhu. U dilemi da tekst ocenim kritičkim ili kritizerskim odustao sam da se izjasnim. Sama si u tekstu spomenula da je svaki čitalac kritičar kojemu ti naravno ne daješ verodostojnosat.
Da ne bi i ovaj moj tekst bio spam ili hejterski da pređem na konkretno. Kritičar da bi dobio na vrednosti ne treba samo da se hvali svojim vokabularom već osom kritike da nešto i ponudi. Ako se radi o pisanju onda bi svoju „žrtvu“ trebao svojim savetima da uputi u kvalitetnije pisanje, ili na neki drugi način da pomogne. Dakle malo toplog, malo hladnog.
Šta nedostaje u tvom tekstu? Jedan ozbiljan pristup kako pomoći čitaocu da pronađe knige koje će čitati sa uživanjem. Kakve kriterijume da primenjuje u izboru, kako i koga da sluša da ne bi lutao i uglavnom se razočarao. Budući da ima različitih čitalaca ne bi bilo lako dati neki opšti savet. Ali se baš na toj muci i poznaju junaci.
Iz mog ličnog iskustva dok sam bio mlad, dobro je imati nekakvog mentora, uglavnom pismenu i načitanu osobu koja bi pratila moje čitanje i moje ocene pročitanog a onda me na osnovu toga usmeravao
Po godinama bih sada ja trebao da budem taj mentor, ali na žalost mene neće niko da sluša, a ja uopšte ne govorim o ukusima.
Ono što bih preporučio kao jedan prilično valjan predlog je učlanjenje u specijalističke ili profilisane grupe gde se na osnovi sličnosti interesovanja sužava beskorisnost lutanja u traženju zrna kojeg ćemo kljucnuti.
domatrios
Свиђа ми сеLiked by 1 person
Poštovani, hvala na čitanju i na komentaru. Žao mi je što ste u textu našli nešto što ne postoji i što mislite da bi trebalo da se mrzimo. Drago mi je što Vas je ponukao na ovako lep komentar. Poenta teksta je bila u tome da treba čitati ne samo ono što je popularno, već ono što nam se sviđa, i da samo zato što je neko (pa i u tim književnim grupama) rekao da mu se nešto sviđa, ne znači da će se to dopasti svakome. Danas svako ima svoje mišljenje i ukusi su razliciti i o tome, zaista, ne treba raspravljati. Tako da bi bilo kontraproduktivno ako bih pokušala nešto/nekoga da preporučim. Ali ako želite da razgovarate o knjigama koje Vam se sviđaju, rado ću saslušati. Možda nam se književni ukusi poklope, a ako ne, moje poštovanje neće biti ništa manje. Pozdravljam!
Свиђа ми сеLiked by 1 person
Poštovana koleginice, Bože kako ovo zvanično deluje, a moje namere su prijateljske. Izgleda da smo se mimoišli u razumevanju pa smo se čak počeli i udaljavati do nekih rovovskih pozicija, a to svakako nije potrebno. Moj rečnik u pisanju je jednostavan a ipak nerazumjiv. Razlog za to je zauzimanje čvrstih stavova uz pomanjkanje elastičnosti. Zar je potrebno ponavljati da se sa tvojim stavovima u tekstu slažem ali da mi oni nisu korisni, ne samo meni nego po mom mišljenju i ostalim čitaocima. Tvoj tekst je opširan, a govori o nepotrebnom ili promašenom čitanju. Koristiš definiciju popularna knjiga ne mora biti kvalitetna. Zar je to sporno? Ako nije, čemu onda forsiranje i naglašavanje? Iskusna si čitateljka, daj nama običnim smrtnicima savet kako da dođemo do dobre knjige koja će se svakom od nas ponaosob dopasti. Sigurno postoje kriterijumi kako da dođemo do knjige koja će nam biti bar zanimljiva. Potpuno je jasno da takvih knjiga ima malo. Meni nije potrebno da mi neko objašnjava da sam čestu u rukama imao neinteresantnu knjigu, valjda ja to znam?
***što mislite da bi trebalo da se mrzimo.
To je bila stilska figura vezana za dugotrajno druženje umesto kratkotrajne zadivljenosti.
***ponukao na ovako lep komentar
Lično mislim da je moj komentar bio prilično oštar, čak na granici izvinjenja, ali je to efikasan i iskren način komunikacije.
***Poenta teksta je bila u tome … već ono što nam se sviđa,
Kome je to potrebno objašnjavati? Čitaoci tvojih tekstova su inteligentni ljudi i to im nije potrebno objašnjavati, a onoma kojima je potrebno oni te sigurno neće saslušati. Zato imaj u vidu kojoj ciljnoj grupi se obraćaš.
***ukusi su razliciti i o tome, zaista, ne treba raspravljati.
Siguran sam da ni sama ne veruješ u gornju poštapalicu, koja je besmislena. Ko šta radi, raspravlja o ukusima. Vino, žene, knjige… Po meni to uopšte nije loše. Suprotno od toga je apsolutna sterilnost razgovora.
***Možda nam se književni ukusi poklope,
Zar ne primećuješ sopstvenu kontradikciju? Nagovaraš me da pričamo o ukusima, a malo pre si rekla da je to nepotrebno. Ja sigurno neću reći da nam se ukusi poklapaju ili ne poklapaju, ali smatram da o njima vredi razgovarati, zar ne? Smešna mi je ova rečenica koju sam napisao. A sada ozbiljno. Volim da čitam o tuđim čitalačkim ukusima, naravo, tražeći podudarnost. Neće mi biti problem da ti kažem da mi pričaš o nekim (a ne o svim) knjigama koje si pročitala. Šta ja čitam, odnosno preporučujem?
Trenutno čitam 1001 noć, bosansko izdanje iz 1994 godine sa predgovorom na 27 stranica koji je veoma vredan da se pročita, jer će obogatiti našu književnu kulturu.
Zar nisam konstruktivan? He, he, he.
domatrios
Свиђа ми сеLiked by 1 person
Uvjek možete da prođete kroz ostale textove iz rubrike Knjige su sexy i tamo pogledate moje kratke utiske o pročitanim knjigama 😁
Свиђа ми сеLiked by 1 person