Knjige su seksi

Najmanji ustupak koji možete da učinite prilikom izlaska iz zone komfora jeste da pročitate poneku knjigu koju inače ne biste. Izgleda da sam upravo to radila čitavog leta, odmarala od fantastike, koliko je to bilo moguće, i pokušala da se obrazujem u nekim drugim poljima. Ne bih se nazvala stručnjakom, daleko od toga, ali neke knjige vredi pročitati, dok druge možete zaobići.

 

Valentin Muso – Nedužni krivci

Francuski bestseler. Podseća na njihove krimi serije. Dvoje mrtvih ljudi na različitim mestima, dva istražitelja, niđe veze – ali, da li je tako? Ubistvo zbog eventualne preprodaje droge i jurnjava za potencijalnim serijskim ubicom se na pola knjige pretvaraju u istraživanje paranormalnog i zataškavanje istog. Likovi su pomalo tipično odrađeni, pisac se svim silama trudio da nam prikaže kako se trude da se odvoje od prošlosti i koliko im je povratak u istu bolan. Previše truda, ako mene pitate. Možda francuzi vole klišee.

Roman nije loš, ali može i bolje.

Ples u tami – Stejnar Brajgi

Islandska jedinstvena kreacija. Navodno triler i misterija, zapravo promašen žanr totalno. Četvoro ljudi u sred ničega, svađe i alkohol i psihoze. Pisac je kao dobijao neke nagrade, bio nominovan za neke druge, što mi je bilo čudno dok mi nisu objasnili da na Islandu skoro svaki stanovnik ima napisanu po jednu knjigu najmanje. Svaka im čast. Svejedno, ne bih da čitam ostale ako je ovo vrhunski nominovan primerak.

Zaobiđite ovo ostvarenje. Ne treba vam razblažena verzija Zadruge na papiru.

Džajls Blant – Četrdeset reči za tugu

Kanadski krimi roman, dobitnik nagrade Srebrni bodež Udruženja pisaca kriminalističkih romana. Mnogo snega, nešto Eskima, grupa ubijenih tinejdžera, problematični tvrdoglavi detektiv koji je uvek u pravu, forenzički nalazi koji kasne jer se ubistva dešavaju u nedođiji, i još snega i leda.

Li Čajld pohvalio roman, znači ne može biti tako loš. Nije blilijantan, nije ni za prineti samom Li Čajldu, ali može da se čita.

Sila i Rolf Berjlind – Sve će plima odneti

Švedski bestseler, i to ne bilo kakav već broj jedan. Jednom u sto godina poraste plima, i baš tada se nekoliko ljudi seti da bi bilo dobro da na plaži zakopaju drogiranu trudnu ženu i tako je ubiju. Dvadeset i kusur godina kasnije, studentkinja policijske akademije rešava baš taj zločin.

O tome koliko ovaj roman ne valja i na koliko nivoa mogla bih da napišem esej. Hoće li biti dovoljno ako kažem da je napisan na nivou nove generacije Nindža kornjača? Toliko stvari, likova, razgovora, rečenica i radnji nema smisla, da se čitalac oseća kao Labus u Nikad izvini. Ne mogu da verujem da se dvoje pisaca uortačilo da napravi ovu karikaturu od romana. Žao mi je što sam ga pročitala.

Mats Olson – Na kolenima

Još jedno švedsko remek-delo, i hvala Bogu nije bestseler. Novinar u penziji šeta okolo, piše članke i rešava zločine. Ono što je trebalo da nas dovede do ivice je termin spenking. Uzbudljivo, bez daha, totalno strašno i opasno. Bla, bla. U suštini, Švedska je malo veće selo, jer glavni lik za par sati može da se odveze do bilo kog gradića i tamo sretne uglavnom iste likove. Glavni negativac i on se mimoilaze kao da u zemlji ne postoji više od jedne benzinske stanice, kafića ili hotela. Glavni negativac je serijski spenker od koga su sve žene rastravljene. Šta on tačno radi? Uhvati neku curu, skine joj gaćice i istuče je po guzi. Dvanaest udaraca, njeno obećanje da neće nikad više, šta god to bilo, i to je to. Ništa seksualno. Sranje počinje kad mu se omakne pa ubije par njih.

Može da se čita, i verovatno će ljubitelji kažnjavanja biti oduševljeni.

Nik Klark Vindo – Fid

Fid je socijalna mreža koja je u isto vreme DNK virus. Ljudi su delovi mreže. Tako nekako. Kao naša opsednutost Fejsom i Instagramom, samo na mnogo višem nivou. Niti ko govori, niti koristi mozak. Samo pomisle nešto i pošalju nekome. Fakultet, ispiti i učenje? Zaboravite, samo platite još jedan apgrejd na Fidu i učitate svo potrebno znanje. I onda se, naravno, Fid sruši i svet se raspadne u haos. Do pola romana oni se kao nešto dogovaraju, pokušavaju da prežive, niko ništa ne zna, onda glavnim likovima neko otima decu. Pa, ako ste mislili da će radnja da se ubrza nakon toga, pogrešili ste. I dalje šetaju okolo, dogovaraju se i ništa specijalno se ne dešava. Pošto je zavisnost od mreže poenta sama za sebe, a roman treba nekako završiti, pisac nam nudi još jednu poruku: čuvajte planetu da ne biste sami sebe uništili. I, kao, ne brinite, uvek ima nade, neko će negde preživeti.

Može da se čita, ali sumnjam da ćete biti oduševljeni.

Tomas Olde Hevelt – Hex

Originalno napisano za holandsko tržište, kasnije prepravljeno za američko. Horor priča o gradiću i njihovim stanovnicima koji su se namerno izolovali da ne bi neko saznao njihovu mračnu tajnu. Jer ako kažu nekome, užasne stvari će se dogoditi. Naime, nekada davno spalili su vešticu i oduzeli joj decu, ali ona je ustala iz groba i njena vrlo opipljiva utvara šeta okolo, materijalizuje im se po sobama i ometa ih u gledanju TVa i vođenju ljubavi. Potencijalno užasavajuća noćna mora od romana – ako ste imali zlu babu i jedva dočekali da se upokoji i sad vam je svaki san u kome je ona živa prava noćna mora. Međutim, ako ste imali zdravo detinjstvo, i uklonite strah prilikom čitanja romana, počećete da postavljate pitanja.

Najnapetija scena je kad se utvara sudari s banderom i pruži po asfaltu. Najstrašnije je kad se stariji tinejdžer popali na usahlu veštičiju dojku pa joj razreže odeću da bi slikao. Tu mu se drugari razbeže vrišteći i plačući. Veštica izaziva divljanje ljubimaca, nestanak i smrt psa, što je najpotresniji događaj ikada, čak zauzima najviše stranica. Toliko pažnje nije posvećeno ni smrti nekih likova. (Kad neko od najbližih umre, a ostali članovi porodice pohisterišu, vrište i napadaju sve redom, sve što doktor uspeva da smisli jeste da kaže komšinici Skuvaj im čaj od kamilice. Stvarno?) Kažu da su izolovani, pa umesto da puste da gradić polako zamre, oni organizuju turističke atrakcije i oglašavaju prodaju nekretnina, valjda da bi određena grupa ljudi imala šta da radi u pokušaju da zamaskiraju vešticu ili odbiju strance da kupuju kuće. Možda vole da žive na stresu.

Na kraju zaključe da veštica nije htela da im naudi, da je samo tražila svoju decu nazad i da je sve zlo koje je navodno izazvala poteklo od njih samih. Dobro, a šta ćemo sa ljubimcima?

Stiven King i Džordž R. R. Martin su pohvalili roman kao najbolji i najoriginalniji horor ikad napisan. Pitam se da li su ga pročitali dalje od pedesete stranice. Neke stvari napisane su i uklopljene taman kao da ih je pisao neki bestselerovac iz Švedske.

Džejn Harper – Suša

Austalijski krimić, Džejnin prvenac. Mali pašaluk gde svako zna svakoga i svi se boje jednog raspalog čiče, desi se jezivo ubistvo. Vreme je suše, svi su nervozni, razdražljivi i depresivni, i lako je otpisati zločin kao ubistvo i samoubistvo usled ludila. Ali, pokojnikov drugar se vraća u selo i pokušava da reši zločin. Nije da on želi da se petlja, ipak je u odeljenju za novčane prevare i nema veze sa ubistvima, ali donekle nema izbora. Savršeno realan, jer ne ide okolo da preti ljudima, normalno sarađuje sa glavnim policajcem, i to sve za vreme produženog odsustva. Oko nogu mu se plete i zločin od pre petnaestak godina gde je on bio glavni osumnjičeni.

Daleko od klišea, ovaj roman vredi pročitati.

Fredrik T. Olson – Hodnici vremena

Još jedan svetski bestseler koji dolazi iz Švedske, krimić sa daškom fantastike. Kriptolog i arheolog rešavaju misteriju od koje zavisi sudbina sveta. Naime, treba da provale šifru DNK, otkriju virus i rešenje za njega. Sad, kad god čitamo nešto o genetskom injžinjeringu, uvek su to priče sa američkog tla, pa je osvežavajuće videti da su i evropljani u stanju da dosledno iznesu ovu ideju. Radnja se niže u skladu sa Predestination – ljudi su videli da će se nešto desiti i da bi to sprečili, unajmljuju ljude čije akcije dovode upravo do tih događaja. Shvatam zašto bi im mogao biti potreban kriptolog, ali ne shvatam zašto ne i genetičar i zašto arheolog. Na koji način su uspeli da DNK sekvence prevedu baš na sumerski i odmah potom pošalju poruku vanzemaljcima u svemir tražeći objašnjenje? Ako zanemarimo ovaj nelogičan plot tvist, roman je dobar i vredan čitanja.

Donato Karizi – Šaptač

Italijanski i svestki bestseler. Krimić koji je obeležio sve ostale Karizijeve knjige onom malom nalepnicom ‘svetska senzacija Šaptač’. Ljudi su toliko oduševljeni njegovim delima da, kad sam pitala koji triler preporučuju, 50 od 80 odgovora glasilo je Šaptač. Inače skeptična naspram objekata masovnog ludila, moram priznati da Donato Karizi može da stane rame uz rame sa Ju Nesbeom.

Znate one slučajeve kad osoba pročita toliko krimi romana da odluči Idem i ja napisati jedan, a potencijalni čitaoci tog ‘’remek-dela’’ zavape Piši o onome o čemu znaš? Izgleda da je radnja inspirisana istinitim slučajevima i da je pisac zaista znao šta radi, s obzirom da se bavi kriminologijom i biheviorizmom. Nije toliko neizvesnost radnje koja vas privlači, koliko stručne sitnice.

Gvendolin Vomak – Putovanje kroz snove

Još jedan roman prvenac, pravo iz Amerike. Nešto na granici romanse i YA fantazije. Likovi sanjaju svoje prošle živote i pronalaze se u sadašnjem. Takođe se i zaljube, ali nikako da se kresnu – vruća scena se čuva za kraj romana. Naravno, sudbina sveta je u pitanju. Tralala.

Karen Li Strit – Edgar Alan Po i zagonetka iz kutije

Naslov originala bi glasio Edgar Alan Po i londonski monstrum, u slučaju da nabasate na ovu knjigu a da je nije Vulkan izdao. Jako dobra knjiga, ušla je na dužu listu mojih omiljenih.

Edgar Alan Po odlazi u London da se sretne sa svojim drugarom detektivom Ogistom Dipenom. Planira da upozna Čarlsa Dikensa i možda malo promoviše svoje priče, ali njegovi neprijatelji imaju druge planove. Saznaje da su mu baba i deda pravili izesne nestašluke po Londonu za koje je neko drugi bio okrivljen. Kao njihovog jedinog potomka, osvetnici žele da ga ubiju. S druge strane, Dipen ima problema sa svojim neprijateljima, pa treba preživeti pretnje na najmanje dva fronta.

Karen se potrudila da istraži i Edgara Alan Poa i vremenski period u kome je živeo. Ako vas zanima, rođena je u Americi, odrasla u Londonu, trenutno živi u Australiji.

Felisija Jap – Juče

Felisija Jap ima toliko impresivnu biografiju, od biohemije do manekenstva, da mi je žao što nisu stavili njenu fotografiju na naslovnicu.

Izuzetno razrađena detektivska priča u svetu gde se ljudi dele na one koji pamte prošlost jedan dan unazad i one koji pamte dva dana unazad. Sećanje zavisi od dobro naučenih činjenica i od elokventnosti pri pisanju dnevnika. Šta u takvom svetu radi jedna osoba sposobna da se seti svega? Naravno, ne troši resurse na prosperitet i bolju budućnost, već planira osvetu. Vreba bračni par nejednakog statusa, što će reći da je žena jednodnevac a muž dvodnevac, fenomen osuđen na propast a koji je ipak potrajao godinama. Događaji se zapetljavaju i završavaju ubistvom. A detektiv ima samo jedan dan da reši slučaj, dok nije zaboravio. Da li će mu uspeti?

Sve u svemu, vrlo zanimljivo interpretirana originalna ideja.

Danijel Kol – Tvoj poslednji dan

Svetski bestseler broj jedan. Jedno telo. Šest žrtava. Detektiv koji puca pred šavovima. Napetost koja ruši sve pred sobom.

Stvarno ne znam kako londonski detektivi ikada uspevaju da reše ijedan zločin ako nisu poluludi, tvrdoglaviji od mazge i sa čitavim svetom protiv sebe. Detektiv Vilijam Foks (što znači lisica), zvani Vulf (što znači vuk; slobodno je prevrtati očima na izbor imena) toliko je uveren da je u pravu da iste sekunde kad sud proglasi nevinim osumnjičenog lika, Vulf vadi pištolj i pokušava da ga ubije. Toliko je nesrećan da ga žena ostavlja zbog afere koju nije imao. Bivša žena ga toliko voli da svaku informaciju koju joj kaže, ona prenese u svoju televizijsku emisiju. Inače se sve žene pale na njega, i bivša, i partnerka s kojom je navodno imao aferu, i glavna svedokinja koja toliko dobro izgleda u farmerkama da ju je zločin pustiti iz kuće. Detektiv je i toliko nesrećan, da gradacijski možemo da pratimo dubine očaja u koje upada – sa svakom novom žrtvom imamo novu sliku depresije, tuge i odlučnosti. Bukvalno, jer ga nekad na mestu zločina slikaju za novine. Kulminacija je – imate pravo da pogađate triput – kad njega proglase osumnjičenim i krenu da ga vijaju po zemlji, dok on jadnik samo spašava ovu dobru curu u farmerkama.

Kažu da će biti još romana o njemu.

Robert Brindža – Devojka u ledu

Još jedan prvoklasni svetski bestseler #1. Još jedna luda londonska detektivka pred psihijatrijskom procenom, tvrdoglava toliko da joj suspenzija ne znači ništa osim da ne mora da se pojavljuje u stanici (može zločin i bez značke da se reši, šta fali). Prebila je Vulfa u nesreći i pre nego što je radnja počela – pre samo pola godine akcija koju je predvodila završila se smrću njenog muža i još četvoro kolega. I pošto sad neće da igra po pravilima, već uporno tvrdi da je njen osumnjičeni krivac, preti joj psihijatrijska procena, moguć otkaz, gomila tužbi za ometanje privatnosti i maltretiranje, kao i zaraza HIVom. Mora zamalo da umre da bi ljudi shvatili da je u pravu.

Šta je zajedničko većini ovih romana?

Glavni likovi su očajni i skoro ludi, ništa manje od serijskog ubice nije vredno njihove pažnje, a serijskih ubica ima koliko želite, i uopšte ne sumnjam da nas čeka gomila nastavaka svetskih bestselera. Ako pisac ne napiše serijal, kao da nije napisao ništa.

Što je roman veći bestseler, to je proporcionalniji količini nelogičnih klišea.

Svi pisci se bez iznimke zahvaljuju mami što ih je rodila. To je zapravo vrlo lepo. Ako pažljivije pogledate, shvatićete da se uglavnom zahvaljuju za pruženu ljubav i podršku, a mogu da se kladim da je i pomenutim ljudima toplo oko srca kad pročitaju svoje ime, čak i ako je u pitanju Sve će plima odneti.

PS. Samo zato što neko kaže da je knjiga dobra, ne znači da jeste.

Ako se meni knjiga ne sviđa, ne znači da je loša. Verovatno je samo smor, ali svi smo čitali i gore stvari.

Svaka knjiga ima svoje vreme i mesto.

 

Pomalo o knjigama