Napomena:

1. Za one koji nisu pročitali serijal Noćne straže Sergeja Lukjanjenka, naslov ne govori o stvarnom stanju stvari. Da biste izbegli dublje razočaravanje, nemojte čitati dalje.

2. Lukjanjenko već piše / je napisao novi serijal, a vi ni ovaj niste pročitali? Stvarno?

Dobro, možda nije baš najbolji naslov ako razmatramo sa gledišta ogromnog spojlera, ali verujete mi – stvari nisu onakve kakvima se čine. Pogotovo kada se u živote običnih ljudi upetljaju spletke viših Inih, opisane perom ruskog pisca Lukjanjenka.

Nekada davno, prorečeno je da će iz loze dva velika maga nastati čarobnica tolike snage da će biti nulta, tj. ona koja može da upije svu magiju oko sebe. Da bi se osigurali da će čarobnica preći baš na njihovu stranu, i Svetli i Tamni se bore da prvo regrutuju njihove roditelje.

Anton Gorodecki rođen je kao čovek, unuk Tamnog Zavulona, šefa Dnevne straže. Svetli su prvi došli do njega i regrutovali ga. Ocenjeno je da je mag srednje snage, i da možda tek u ekstremnim uslovima može da dođe do drugog nivoa. Radio je u Noćnoj straži kao programer, sve dok ga nisu poslali na terenski zadatak gde upoznaje svoju ženu. U početku, Sveta je zbunjena i Anton je oruđe Velikih koje treba da joj pomogne da odluči na koju stranu će stati. Nakon toga, odlučeno je da njihovo druženje treba da prestane jer bi Anton mogao da je koči u njenim višim stremljnjima. Naravno, i ona je postala Svetla.

Čini se da su teški dani nastupili za Tamne. Ravnoteža je bila toliko pomerena da je Sumrak iznedrio Ogledalo, fenomen koji preslikava moći svojih protivnika i staje na slabiju stranu. Sveta u jednom sukobu gubi svoje moći, što Antonu daje šansu da bude sa njom. Da skratimo priču, njihova kćerka Nađa je ta nulta čarobnica, esencijalna za dobrobit sveta.

Međutim, mi se ovde koncentrišemo na Antona i njegovu ulogu u svetskom poretku Inih. Od programera relativno neznatnih moći koji tek rutinski odlazi na prvi zadatak, postaje terenski agent. Još uvek ne zna da je Zavulonov unuk i uživa da mu poremeti planove. Ne preza ni da se posvađa sa sopstvenim šefom Geserom kad god oseti da ga njegove spletke stežu oko vrata i prete sreći njegove porodice. Lako je upao u ulogu oca i zaštitnika.

E sad, ako pričamo o potrebama i potražnjama, logično je da će maloj Nađi pretiti velike opasnosti i da bi Tamni mogli da je se dokopaju. Uprkos primirju, nesreće se dešavaju. Tako, baš pre nego što se jedna od takvih nesreća desi, Anton igrom sudbine i mimo svih predviđanja, postaje Viši Ini. Moći koje Sveta još uvek nije u potpunosti obnovila, ovim su kompenzovane. Time zaštita koju njihova kćerka uživa postaje neprikosnovena.

Ali kada Nađa dovoljno poraste, prihvati sve svoje moći i inicijacije, kada jednom za svagda i neopozivo postane nulta – šta onda da radimo sa praktično veštački stvorenim Antonom Gorodeckim? S njegovom ulogom je gotovo. Ispunio je sve što je mogao. Zaljubio se, kao i svaki čovek, i u tom pogledu nije izgubio ništa od ljudskosti. Napredovao je kroz nivoe moći i na poslu. Sprijateljio se sa stvorenjima Sumraka, prošao kroz sve nivoe Sumraka (što nikome nije uspelo), razbio legendu o Udvojenom bogu, rešio svaku misteriju potrebnu za spasavanje sveta, kako Inih tako i ljudi. Bukvalno, više nije ostalo ništa što je mogao da uradi, samo da krene u novu avanturu. Osim što je njegovo vreme prošlo, a ovo sadašnje i buduće pripada nekom drugom, vrlo verovatno Nađi.

Anton Gorodecki je nadživeo svoju ulogu, a dok ju je igrao bio je i više nego dostojan. Takođe je bio i anomalija. Kao Viši Ini, bio je u stanju da prozre spletke drugih Inih (to valjda dolazi sa iskustvom i dugogodišnjim radom sa Geserom), ali je sam odbijao da se bavi njima. Znao je dovoljno da shvati da su Tama i Svetlo samo dve strane istog novčića, da su pravila birokratski ustupci i da njihovo dobro ne mora nekom drugom biti dobro. Takav stepen filozofije Ine obično dovodi na stupanj Inkvizitora, ali Anton je u startu odbio da postane njihov član. Takođe, koliko god uživao u svom poslu, porodica mu je bila na prvom mestu i kada im je zapretila opasnost, nije oklevao da i Gesera i Zavulona nadigra. Nije dozvoljavao da njegove voljene neko iskorištava.

Hipotetički, možemo zamisliti šta bi bilo da je poživeo na takav način. Gde bi mu kraj bio. Šta bi sve bio u stanju da uradi, s obzirom na ono što je već uradio za jedan kratak ljudski život. Postao bi heroj doba, nepremostiva prepreka, deus ex machina. Mudri starac sa planine, samo ni izbliza toliko neaktivan. A to ni Sumrak, život, subina – šta god želite – nije mogao da dozvoli. Ali, zarad onih koji ga vole i zarad pravde i nesklonosti ka tragičnim krajevima, Lukjanjenko ga je sačuvao, darovavši mu život u miru. Kao neka čudna mantra Sumraka: od čoveka je postao, u čoveka se vratio.

Nastupalo je doba nulte čarobnice, a to doba ne bi ni izbliza bilo tako dobro da je čarobnica ostala bez voljenog oca.

 

tekst premijerno objavljen na sajtu Fantastičnog vodiča 

Advertisements