24. Dogovor

-Problem nije u dopiranju do Viste ili Brodina – kaže kapetan izviđača.

Stoje u praznoj biblioteci/pisarnici izviđača prepunoj izveštaja nakupljenih unatrag dvadesetak godina, i znaju da ih ovde niko neće ometati. Nejtan se radoznalo osvrće oko sebe, ali u najboljem slučaju se trudi da se pretvara da nije prisutan. Još uvek mu nije jasno zašto je pošao s Kejnom.

-Problem je naterati ih da priznaju da su pogrešili i da puste tu grešku da izađe napolje – objašnjava Trevis.

Pod greškom misli na Gabrijela, što implicira da ga u svakom slučaju neće pustiti živog. Kejn se osvrće ka Nejtu, i ovaj sleže ramenima.

-Mi slušamo Brodina – kaže Nejt.

-I šta vam je sad rekao? – izviđač će ljutito.

-Ništa. Kažu da je došao na mesto zločina, da mu je pozlilo i da je otišao. Od tada Vista vodi šou.

-Vista sluša Brodina – Kejn se okreće ujaku, ali ovaj odmahuje glavom.

-Ne radi se o tome da li je on bio s tobom ili ne, da li je to uradio ili ne, već o tome da li možemo sebi da priuštimo da izviđači krenu protiv gardista – a zbog koga? Da li si siguran da on ne bi mogao da uradi tako nešto? Jer zvanično on nije nigde, i insistiranje da jeste kod njih moglo bi da dovede do ozbiljnih sukoba.

Kejnu nije bilo dobro kad je čuo šta se tačno desilo Suzan, delom što se odmah setio Aninog iskasapljenog tela. Delo jednog Lovca. Ali mu nije dobro ni pri pomisli da su svi spremni da dignu ruke od momka zarad trulog mira.

Pod budnim okom žilavog kapetana, Kejn sabira misli. Emocije u ovom razgovoru očito ne pomažu i on duboko udiše.

-Jutros nije mogao da uradi tako nešto – konačno kaže. – Vratio se sa trga u istoj odeći u kojoj je i otišao, i na njemu nije bilo ni kapi krvi. A bilo bi, da je stigao da to uradi u međuvrmenu. Ujače, ako ne zbog njega, onda zbog pravde i istine! – preklinje pogledom.

-Odbrana grada mora ostati celovita – Trevis je nepokolebljiv, – i to ti kažem kao tvoj kapetan.

Kejn besno psuje.

-Međutim, kao tvoj ujak, mogu da ti dam par saveta.

-Ako je odbrana pogrešna, koliko dugo će ovaj grad stajati? – Kejn i dalje besni, i Nejt se oseća pogođen. Gardisti su uvek sebe smatrali pravom odbranom grada, jedini siguran i poslednji bedem ako bilo šta – ne daj Bože! – krene po zlu. Sad shvata da se i Trevis trudi koliko i Brodin i da je njihovo koškanje samo način da ubiju dosadu.

Trevis zaustavlja nećaka pokretom ruke.

-Izrastao si u boljeg čoveka nego što sam mislio da ću biti u stanju da te odgojim – kaže, – ali nisi postao ništa pametniji.

Čeka da se mladi izviđač ohladi, prelazeći pogledom između njega i gardiste. Da se on pita, ostavio bi momka njegovoj nesretnoj sudbini, ali i on, kao i Nejt, ima nekoga o čijoj subini treba da vodi računa. Ako odbije da pomogne, Kejn će uraditi nešto glupo i impulsivno na svoju ruku. Ovako će makar moći da kontroliše ishod. I samog ga zanima šta se zaista desilo, a Gabrijel uvek može i kasnije da nestane. Pod uslovom da već nije mrtav.

-Sad, koliko shvatam, nijedan nije bio prisutan kad su došli po njega – kapetan Trevis konstatuje.

Kejn posramljeno skreće pogled, besan na sebe. Dozvolio je da bude isprovociran samo da bi mogao da prihvati kaznu i provede dve nedelje služeći među gardistima, a zbog čega? Da bi se obeznanio od pića i pusto da odvedu Gabrijela.

-Niko ništa nije ni čuo ni video, i niko ništa ne govori – Trevis nastavlja dalje. – Dakle, neću pogrešiti ako pretpostavim da zvanično vas dvojica, kao i ostatak grada, ništa ne znate.

Nejtan se štreca, jer mu se na par sekundi čini da čovek predlaže da se ponašaju kao ostali i sve fino zaborave, i iznenada mu to ne deluje pravilno.

-A ako ništa ne znate, onda ništa ne možete ni preduzeti.

-Zvanično – Kejn se vučje kezi.

-Čekaj malo – mrmlja Nejt, dok mu se kockice polako slažu.

-Zvanično, ja ovde imam dopis da je stranac zvani Gabrijel tražen zbog ispitivanja, i osumnjičen za ubistvo kada je nađeno da je pobegao. Sve naše raspoložive snage imaju se staviti na raspolaganje četama gardista dok ga ne pronađu.

-Čekaj, čekaj, čekaj malo – Nejt odmahuje glavom i diže ruke. – Možda je to zvanično ali je takođe i farsa. Mi se držimo zajedno. Nijedan gardista te neće odvesti tamo gde ga je Vista odveo. Čak i da ‘’slučajno’’ odvedeš jedan odred tamo, a Vista ga neće predati bez borbe, okrenuli bi se protiv tebe iste sekunde.

-Zvanično, zamenik kapetana gardista ga traži žešće nego ostali – kaže Trevis kao usput. – A u mraku se čovek lako zbuni. I ne vidi se dobro…

-Ne pomažeš – gardista ga oštro preseca. Definitivno zna da su izviđači ludi, sad zna i zbog koga. – To što predlažeš nije moguće.

-Ja ne predlažem ništa – Kejn ga neumoljivo gleda, – osim da poslušamo direktivu tvog i mog kapetana i pronađemo momka. A gardisti slušaju Brodina i njegova naređenja. Zar ne?

-Hoćeš da Vista ispadne izdajnik? Nakon što je ostao bez sestre?

-Gabrijel mu nije ubio sestru!

Stoje jedan naspram drugog i samo što se nisu dohvatili.

-Vaš problem je – kaže Trevis blago, držeći se na odstojanju, – što niko ne mari za Gabrijela. Brinete o svemu i svakome, a vreme prolazi. Pogledajte samo, koliko sinoć svi su mu klicali, a ni dan kasnije…

Međutim, Trevisu nije svejedno i nije u stanju da završi rečenicu.

Nejtan opušta pesnice.

-Ti mi nisi prijatelj, a on to pogotovo nije bio – kaže.

-Čuo sam to već – kaže Kejn.

-Brodin me zamolio da pazim na njega.

-Jesi siguran da ne bi opozvao odluku?

-Možda – gardista sleže ramenima. – Mogu da se raspitam, ali ne garantujem da ćeš dobiti čitav odred gardista.

-Saznaj gde ga drže. Ako ti ne smeta da budeš okružen izviđačima.

Smeta mu, ali već je gotovo. Ako ga je samo jedan brbljivac video kako dobrovoljno ulazi u hangar s Trevisovim omiljenim izviđačom, do večeri će i njega ubrajati među nestale. Svejedno, pruža ruku da zvanično zapečate saradnju, uz napomenu da se nađu u sken-prostoriji u bolnici, dovoljno uopštenoj lokaciji da bi ikome bili sumljivi, i dovoljno izolovanoj od ostatka bolnice da bi imali svoj mir.

***

Crveni Vuk, drugi stranac u gradu, noćas sedi oko vatre sa gardistima i saučestvuje u njihovom bolu. Čuje da traže momka, ali ne vidi nikakvu potragu na delu. Rado bi se ponudio da pomogne ali kad bolje razmisli, shvata da nema potrebe. Način na koji ne preduzimaju ništa uprkos strahotnom užasu zločina znači da je sve gotovo. Oseća da je za momka kasno. A jeste mu rekao da se pazi. Genije se opet spetljao s pogrešnom devojkom. Naravno, ne može trenutno da vokalizuje promućurna zapažanja, ali pravi mentalne zabilješke. U nekom drugom mestu priča će biti izuzetno popularna.

Zanima ga kako su mogli da veruju strancu sa amnezijom kad, zaboga, ni on ne poznaje sam sebe. Ni dve nedelje nije sastavio kod njih, i sve su mu dali. Izbegavaju da pričaju o tome. U suviše mračnom raspoloženju, traže da im priča o svetu. Traže razloge da preusmere mržnju u sve što nema veze s njihovim domom, i on im udovoljava. Priča o čudnim običajima u vojnoj bazi gde se tek poneka žena našla nulte godine, i oni s gađenjem odbijaju da slušaju o insinuiranim seksualnim perverzijama. Priča o čudnom pokretu o prijateljskim vanzemaljcima negde na severu, i ljudi ga gledaju kao da ih namerno vuče za nos. Počinje da priča o svojim borbama na život i smrt, ali oni su borci i nema ništa novo u tim pričama za njih. Ali oseća da ne sme više da ih sablažnjava. Ne spava mu se, čeka da neko u prigodno vreme javi da su našli telo crvenokosog momka. Mogu i da učine da izgleda kao da je pobegao, ali to ne bi utažilo žeđ za pravdom i osvetom, stalno bi nedorečeni bes visio u vazduhu.

Međutim, iako ih već treću godinu posećuje, on je i dalje stranac u nekim stvarima, nije jedan od njih i nema prava da se nameće tihoj straži. Odlazi na spavanje, s nadom da će sutra čuti uzbudljivu vest. To bi mu baš prijalo.

 

nastaviće se…

Prethodna poglavlja Crvenog Vuka OVDE

Advertisements