Plan

Soba krčme u koju ga je kapetan smestio imala je krevet, prozor i kofu vode u ćošku. Prozor je sa visine stešnjenog potkrovlja dvospratnice gledao na zadnja dvorišta puna cveća i procvetalog krompira. Po nuždi se mogao provući tuda, ako bude pazio pri doskoku. Plan je bio da to prvom prilikom i učini, ali mu se za sada nije dalo da ustane. Sedeo je i buljio u nagaravljeni zid, jedva se pomerivši kad je crvenokosi čovek ušao. Skoro kao da  ga je očekivao, mirno je posmatrao kako ovaj zatvara vrata za sobom, razgleda oko sebe i odlučuje da sedne na ivicu prozora, zaklonivši i ono malo svetla što je soba imala.

-Reci mi ponovo o tom zmaju – rekao je Vladan.

-Moja porodica vekovima obitava u ovim krajevima. Nema legende o zmaju koju nismo čuli. Tako da – pogledao je u oči koje su poprimile boju izlazećeg sunca, – mislim da znaš da nije bilo zmaja u Bratuncima. Bar ne te noći.

-Onda znaš i da znam ko si ti.

Momak odmahnu glavom.

-Mislim da ne znaš – reče. – Ali verovatno se sećaš mog dede. Pričao je da je bio je mlađi od mene kad si ga spasao da se ne udavi u jezeru.  Navodno je zaronio za vilom.

Vladan se škrto osmehnu. Sećao se kovrdžavog plavušana. Tada mu je rekao da ćuti inače je najebao. Takođe se setio i boje očiju momka iz zatvora. Njih trojica delila su istu krv.

-Brat ti je mrtav i sad se svetiš – glas mu je bio opasno sladak.

Krešimir se trže. Gledao je u svoje ruke u krilu.

-I da i ne – reče polako. – On nije trebalo da bude mrtav.

Bard je čekao da čuje kome tačno sleduje osveta, ali momak nije želeo dalje da objasni.

-Reci mi onda šta je trebalo da se desi – prekinuo je tišinu.

Krešimir je ćutao. Trebalo je da ubije Ratomira. Da raspori Tihomira. Da se vrati kući i da sve bude u redu. Neosnovane maštarije, sve odreda. Samo je davao oduška sopstvenom besu kada je dezertirao u razbojnike.

-Reći ću ti šta nije trebalo da se desi – dlanovima je obrisao obraze. – Nije trebalo da odem. Prvi put kad sam otišao, on me je pratio. Ja sam se pridružio vojsci cara Neimara, a on je naišao na razbojnike. Vojska je redovno otkupljivala robove, sluge i kurve. Brata sam našao među njima. Em  sam popizdeo, em nije bilo mirnog načina da ga izvedem. Na kraju sam mislio da će ovde biti bezbedan. Pa sam opet otišao.

Crvenokosi čovek je razmišljao, ruku prekrštenih na grudima. Shvatio je da se navodni seljak, potomak dečaka Tomislava, našao u društvu istih razbojnika koji su povredili njegovog brata. I sam bi uradio isto, da je bio na njegovom mestu. Njegova osveta bi bila strašna. Zašto se onda mladić povinovao planu razbojničkog vođe i slagao kralja?

-Kralj Radak i njegove vojvode idu u zamku? – palo mu je na pamet da pita.

Krešimir napravi grimasu.

-Pre će biti u vrlo brzu šetnju prirodom. Za to vreme pet njih treba da uđe u grad, ukrade prigodan brodić i nađe se s ostatkom družine na obali jezera.

Vladan ga prodorno pogleda.

-Ko vas juri?

-Gvozdena koplja.

-Vodite roblje?

Krešimir klimnu.

-Jebem li ti sunce žarko! Na koji si način planirao da se svetiš? Da gledaš u njih dok ne poumiru?

-Ti ćeš da mi kažeš, mamu ti – Krešimir zareža. – Planinski zmaj, a iznenada ti se diglo da dođeš u grad. Ko štiti ljude na planini dok ti ‘ladiš jaja? Gde si bio kad je mom bratu trebala pomoć? Gde si sad?

-Ljudska posla – Vladan zgađeno progunđa. Bi mu žao što je planuo.

-Šta koji moj onda radiš ovde? Nećeš da pomogneš – nemoj. Samo ne smetaj.

Vladan ga prezrivo pogleda:

-A tebi ne smeta što će toliki nevini stradati dok ne mrdneš dupetom?

-Isto koliko i tebi – odbrusio je.

Krešimiru nije padalo na pamet da objašnjava kako je već roknuo dvojicu, dok je treći ostao u selu nataknut na nož domaće izrade. Upao je u kolibu, zatičući drugara razbojnika u poslu povrh obnažene devojke. Bez razmišljanja je dohvatio nož sa stola i sručio ga među čovekova rebra. Ovaj je mislio da Krešimir želi da mu se pridruži, a posle je bilo kasno da reaguje. Bilo je to savršeno ubisto, i bez svedoka, pa je mogao da tvrdi da se devojka revnosno branila, iako je bila zadavljena pre nego što je razbojnik stigao da se isprazni.

I zašto da objašnjava da bi davno bio mrtav da je samo pokušao da se igra junaka?

Vladan je bez reči izašao.

 

Ostale priče o zmaju  i  drugarima su OVDE

Advertisements