Dosada

Princezo, izvoli papuče.

Princezo, meda u mleku, ili slatkog korena?

Princezo, probaj onu crvenu haljinu. Ne zelenu – to je boja za seljake.

Princezo, ne trči po hodnicima. Ponašaj se kao dama.

Princezo, ručak je serviran. Ne, kralj otac nije tu. Kraljica majka ima gošće.

Princezo, ostani u dvoru, napolju je prljavo.

A princeza, već stasala za udaju, uzdisala je u sebi i strpljivo čekala nedelju.

Na jutrenje nedeljom svi odlaze u crkvu, kralj sa porodicom prvi, i tada će imati priliku da ga, odvojenog od državnih poslova, pita za dozvolu da izjaše. Uvek bi odobrio, naočigled, a možda i upravo zbog majčinih usana stisnutih u neodobravanju.

Aurora je imala pet godina kad je izmolila ponija na poklon. Do desete je naučila da jaše sa velmožama u lovu, a do šesnaeste je jahala vrsnije od mnogih kraljevih vojvoda, mada se redovno uzdržavala od ,,divljačnog“ ponašanja. Njena dadilja imala je neiscrpan spisak o tome kako prava princeza treba da se ponaša, i pričala je toliko često da bi i u odsustvu njen glas Aurori odzvanjao u glavi. (Dadilja je, srećom, imala slobodno nedeljom i praznicima.) Gušio ju je osećaj sputanosti, i jedino se u trku na konjskim leđima osećala slobodno.

Na stranu to što je bila jedina koja je mislila da bi trebalo da izlazi bez pratnje. Ali, kad zatvori oči, u susret vetru, može da zamisli da je sama.

-Ne, mala moja, danas nema izlaženja – otac je objavio u nedelju, ispravno protumačivši izraz očekivanja u njenim tamnim očima. Bili su sami u holu, ako se ne računa povelika pratnja, i čekali su trudnu kraljicu i njenu pratnju da siđu niz stepenice. – Zmaj opet besni i nije sigurno.

U tom trenutku, nije bio jedini koji je bio besan.

 

Ostale priče o zmaju  i  drugarima su OVDE

 

Advertisements