6.

Kada su pričane priče o Zamku, domu Barlona (ili Moćnika, prevedeno sa jezika drevnih) na samom kraju sveta, bilo je nalik probijanju kroz snove i mitove. Stranci su se kleli u oprečne istine, ne znajući da nije svakome dozvoljeno da vidi sve. Svako je mogao da uđe u Norevoj okrug i sačeka u redu ispred zida dok ga kapetani straže formalno upišu. Malobrojnima Barloni nisu dozvoljavali prolaz, a zid, ojačan moćima, nije bilo moguće preskočiti. Opsadnici dva velika rata otkrili su na koje maštovite načine mogu da ne uspeju. Još uvek su prepričavane anegdote o jastucima postavljenim katapultima. Ponekad bi zaboravili da spomenu smisao za humor Dece i da su nesretnike godinama kasnije pronalazili u dalekim delovima sveta.

Mnogi su se kleli da sa druge strane proleće večito traje. Da ih zima ne dotiče. Izmaštane fantazije, jer ništa nije bilo lepše od mrazom posutih vrtova i zaleđenog jezera, i ništa teže za podneti od nesnosnih letnjih vrelina. I ništa logičnije od vrtova i voćnjaka punih jedrih plodova.

Verovalo se i da nakon litice sa koje se vodopad survavao u oblake pene ne postoji ništa osim horizonta sa koga ih je sunce kupalo, prve u čitavom svetu, miljenike Tvorca. Čak i kada se pre Rata elemenata otkrilo drevno kraljevstvo Neila, teško je bilo preinačiti priče i reći da Sunce, sačuvaj nas jeresi, prvo obasjava tamo neke vilenjake. One koje su eonima skrivali sve svoje i smatrali za izgnanike svakog svog ko se odvaži da poželi da upozna spoljni svet. I svet je uzvratio uslugu, ignorišući ih i nakon izdašne pomoći u Ratu četiri sveta.

( Putevi Moći jesu bili čudni, i putovanje kroz Kapije svetova je uglavnom bilo moguće, ali nisu se četiri sveta toliko posvađala da zarate, nego je bilo previše podsmevanja na račun Rata četiri vetra. Rat četiri nacije jednog sveta bio je previše nepoetski naziv. Do tada je i Zid bio gotov.)

Tih dana ustanovilo se da je vezan za Zamak svaki Barlon Moći dovoljno velike da može da se bori, i dovoljno voljan da se bori za Zamak. Birali su samo one koji bi prvu Kapiju, ili Kapiju zrelosti, prelazili okupani u beloj svetlosti. Onima koji bi se drznuli da izađu u crnom, bilo bi lakše da nisu uopšte izašli, ali do sada nije zabeležen nijedan izgubljeni slučaj. Niko nije izašao a da nije bio Beli ili Crni. I nikada Crne nisu zadržavali duže nego da prespavaju. Takvi su tradicionalno postajali Sluge Tame i uglavnom se nalazili sa druge strane Zida kada bi opsade počinjale.

Nije bilo priča o tome. Da jeste, ni u jednoj ne bi postojao junak kadar da se promeni, ili proba ponovo. Nije bilo odaje u ogromnom Zamku namenjene ritualima. Svako za sebe, sam ali nikada usamljen, i opet bi ujutro svi koji su morali znali ishod prolaska Kapije.

Teško je bilo pobeći od zakazane sudbine.

***

Ostale priče Gospodara severa