IGRE UMA

Dani su prolazili zanimljivim tokom od kada je počeo da se igra detektiva u pokušaju da otkrije prebivalište nestalog Telmarovog ratnika i njegove sestre. Da je bilo ko drugi bio u pitanju, a ne i njegov uhoda, možda zadatak ne bi shvatio tako lično. Uz sve to, postalo mu je prilično jasno da ni Telmar ne bi tako uporno insistirao na prioritetnomnalaženju da se nije radilo o Fahi i Sivoj ratnici Danaili.

– Ne znam šta da radim – teško je uzdahnuo.

Korined ga začuđeno pogleda. Tokom čitavog života nije čuo oca da priznaje poraz.

– Šta do sada znaš o njima? – upita.

Selik se nasmeja.

– Mislim da mi retrospektiva neće mnogo pomoći.

Došao je da obiđe sina kad je čuo da počinju pripreme za odbranu, i sve do pre par sati ga je čekao u njegovim odajama u kasarni. Nije ga pitao kakvog je posla imao niti ga je to zanimalo. Bio je to njegov način da pokaže poverenje, u poslu u kome je inače morao znati sve.

– Udovolji mi – plavokosi mladić ga pogleda preko para kožnih čizama koje je pokušavao da očisti. – Možda meni nešto padne na pamet dok te budem slušao.

– Dobro – nevoljno je pristao. Korined ne bi dogurao tu gde je da nije imao par klikera u glavi. Radilo se o čistom inatu što nije hteo da radi za njega već je izabrao pravu karijeru. I samo bi mu još to falilo – da, pored čoveka koji je radio za njega, i njegov sin ispadne pametniji. Onda će moći slobodno da da otkaz i pridruži se putujućem pozorištu. – Faha se pojavio malo pre nego što je poziv poslat ostalim zemljama. Uvek se nalazio na pravom mestu u pravo vreme, ako meriš njegove sposobnosti koje je mogao da iskoristi u datim situacijama. I bio je previše mlad da bi ga Telmar primio među svoje elitne borce, ali je ipak završio tamo.

– Ja sam čuo da se zamerio Regiku i da Telmar praktično nije imao izbora ako je hteo da ga zaštiti. Valjda je mislio da je i to bolja opcija nego da pusti da Regik organizuje da ga prime u njegovu pratnju. Nije da je i bio u nekoj posebnoj opasnosti, stalno šetajući po Kući.

– Tamo je bio da bi razotkrio pravi identitet sveštenice Keliše. Izgleda da je usput došao i do par korisnih saznanja o Sivoj ratnici.

– Pa, ako mu je ona sestra, naravno da je znao da…

– Stani! – naglo je skočio sa stolice. – Bio je sa njom čitavo vreme i nikada nije pomenuo da mu je sestra. Čak je dolazio Telmaru da izrazi sumnje u njen identitet.

– Zvuči kao da je uopšte nije poznavao – Korined podeli sumnjičavi pogled sa ocem. – Pitam se o čemu se tu radilo.

– O tome da nam je svima mazao oči – uzrujano će Selik. – Uvek je bio tamo gde je trebalo, ponašao se tačno onako kako bi se očekivalo, više nalik nekom Kasneru nego prostom ratniku, dakle savršen u svakom smislu. Osim što ponekad nije poštovao naredbe, ali ni lordovi nisu bili ništa bolji – dodade malo tiše. – Sve šta je radio bilo je da bi stekao naše poverenje!

– Za šta? – sin ga iščekujuće pogleda.

– Ne znam – opet je izgledao umorno. – Nemam pojma. Ni za šta, kako stvari stoje. Da se manje trudio, niko ga sada ne bi tražio. Kao da je minirao svaki svoj naredni plan.

– Možda nije imao plan – Korined sleže ramenima. – Ko zna koje je razloge imao. Ako ne možeš da ih pogodiš, onda se nemoj ni truditi. Šta znamo o njegovim poslednjim akcijama?

– Skakao je sa bedema, borio se po ruševinama, sprečio Telmara da ga ubije zbog toga, dobio još jednu zabranu izlaska, otišao na pijanku, kladio se i pio do besomučnosti i onda izjavio da je Sivi ratnik njegova sestra. Nestao je nakon odlaska blizanaca, i pomislio sam da treba da podele koju reč sa njim – Selik odmahnu glavom. – Ali nipošto nije bio toliko pijan jer su ga moji ljudi videli kako sasvim sigurno korača kroz grad, i to uglavnom kroz puste ulice.

– Mislio sam da on to stalno radi – šunja se okolo i traži nešto, previše zabavljen svojim maskama da bi iko video ko je on zapravo. Mislim da analiziranjem njegove psihe nećeš ništa dobiti, jer mi smo videli samo ono šta je on i hteo da bude viđeno – Korined se naceri kad ugleda očev pogled pun neverice. – Naučio si me da razmišljam – dodade. – U svakom slučaju, jedine osobe koje su možda mogle da prodru do njega jesu Kasnere. Sam si rekao, i previše je nalik njima.

– Pa šta misliš da onda treba da radim s njim? Ne mogu tek tako da se preorijentišem na Danailu dok ne završim sa njim. Ona sama ne bi nigde otišla.

– Verovatno i nije – Korined duboko uzdahnu, potiskujući zevanje. Mislio je da njegov otac shvata zadatak previše lično samo zato što nije podnosio da neko bude bolji od njega u njegovoj igri. – Zato ni nemoj. Ako hoćeš da ispratiš moju teoriju, ona je u ovoj stvari važna samo kao podrška.

– U kojoj stvari? – zainteresovano je upro pogled u njega, posadivši se za sto.

Mladić se osmehnu.

– Ne znam, ali do toga treba da dođemo na kraju – reče. Otac ga je naučio da se jednoj stvari mora prići iz više uglova ako je hteo da sazna istinu. Mada ni istina nikada nije imala jednu stranu, i njihovo istraživanje se teško svodilo samo na činjenično stanje. Psihološko je samo po sebi bilo zanimljivo, iako u ovom slučaju nemoguće. S druge strane, mislio je da je Selik i sam već shvatio sve šta se moglo naći i da sada samo gubi vreme isprobavajući njegove sposobnosti. Nije kao da mu je bio prvi put. – Stvar je u tome što je Faha bio njihova poverljiva osoba. Uz to mu duguju dosta toga. Ako je i odlučio da nestane, mogli bi i da ga puste.

– Možda misle da ih je izdao. Ili im treba Siva ratnica.

– Mislim da im trebaju oboje, pogotovo što je Faha objavio njihovu povezanost. Teško da se radi o prostoj zabrinutosti – već smo se pobrinuli za sve pretnje. Tako da…

– Osim za Garone – nadometnu Selik.

– Osim za Garone – složi se Korined. – Ali ne bi bio prvi put da neko nestaje u njihovom pravcu.

Kratko kucanje na vratima praćeno je pojavom niskog muškarca. Bilo je dovoljno da samo proturi glavu kroz dovratak i kaže nešto nalik vreme je, i da se Korined odmah promeni. Odjednom je brzinski navlačio čizme i rovario po neredu u ormaru tražeći kaput. Jeste da su svi vojnici bili uredni, jer to je bio deo njihove obuke, ali Korined nije bio nalik ostalima. Koliko je Selik znao, izvan kasarne mogao je biti zauzet životom sa više devojaka, mada se nikad nije potrudio da dozna da li to znači u isto vreme, ili…

– Oče – Korined je već stajao na vratima, spreman za smotru. – Moje rešenje ove zagonetke jeste da je vreme da odustaneš. Telmar je jednom pokušao i nije uspeo. Možda je mislio da će dvoje manje važnih ljudi uspeti tamo gde on nije. Tvoj intelekt mu je vrlo dobro poznat i možda je hteo da te skloni sa puta dok se sve ne završi. Čini se da naš Kapetan polaže mnogo na bezbednost drugih. Sada moram da idem.

– Stani samo malo – Selik ustade i krenu za njim. – Zar ne misliš da bi trebalo da znam da li su pregovori između dvoje nepoznatih ljudi i lordova uspeli?

– Dvoje, kažeš? – Korinedov osmeh previše je ličio na njegov sopstveni u jeku igre umova. – Zar do sada nisi shvatio da su tvoje veze previše čvrste da bi neko mogao da im promakne u tvrđavi?

Kad je shvatio da je Selik ostao iza njega, naizmenice se smejući i psujući, i samom mu je došlo da se smeje. Jer izgleda da je njegovom ocu ovog puta stvarno trebala pomoć.

 

MIR SVIMA

Zbog odredbi od prošle večeri, ulice su gotovo bile puste, ako se izuzme pokoja patrola u livreji gradske straže. Poneko ih je gledao dok su prolazili kroz grad onako uparađeni, neko je možda pomislio da napad samo što nije počeo. Inače je sve bilo mirno, ustreptalo. Feorin je gledao Danailu i činilo se da ona uživa u atmosferi, duboko udišući vazduh sa sjajem u očima. Gotovo da se osmehivala. Shvatio je i na šta ga podseća – trenutak iščekivanja pred borbu. Natore su bili stvoreni ratnici.

Telmar ih odvede do svojih odaja, odjurivši dalje nekim poslom. Stao je gledajući za njim, pitajući se koliko teško mu pada ostavljanje svega šta je njegov život vekovima predstavljao. Ali ljudi su bili drugačiji, i možda neko među njima bude najbolji pandan onome što je Eliron predstavljao Namarinu.

– Mislim da će sazvati Veće zapovednika i ministara, osim ako ga već ne čekaju – Desmar će zamišljeno. – Izgleda da je sve pripremio još sinoć. Nego, taj mir – to je prava stvar?

Feorin oštro okrenu glavu, i izgledalo je kao da ih vidi prvi put – svoju besmrtnu braću Moćnike.

– Da – rekao je. Koliko je samo vremena proveo zahtevajući mir od sopstvenog naroda i koliko su puta odbili, u zadnje vreme se više bojeći da ljudi neće pristati i da će se time osramotiti, dok su oni jedva dočekali da se neko pojavi i samo pomene reč mir.

– Izgleda da smo sličniji nego što smo mislili – reče Dea, lagano se prošetavši kroz spojene prostorije.

Teoril je pomislio da je sreća što nigde nema vrata, osim ulaznih, inače nije znao kako bi je pustio sa oka. Ali ona se samo ležerno zavalila na fotelju pored prozora, prebacivši jednu nogu preko naslona. Zatvorila je oči, osmehnuvši se sama za sebe.

– Ovo je udobnije od kamena – reče. – Kao stvoreno za spavanje.

Feorinse nasmeja, shvativši da se time isključila iz daljeg razgovora. Pronicljivo je pomislila da će njima trebati više vremena da se naviknu na njega koji je bio rođen kad i Telmar, nego na nju koja je bila tek dete po njihovim merilima.

Desmar uzdahnu potapšavši Feorina po ramenu dok je prolazio pored. Blizanci su se već gnezdili na svojim uobičajenim mestima, pustivši devojku da drema u ćošku. Već su znali da je ona jedna od Natora.

– Ono što mene zanima – Teonil je razmenio pogled sa bratom, – jeste to Srce. Učinilo mi se da bi nam to moglo biti poslednje.

Feorin ih obazrivo osmotri. Ne, nisu oni imali ništa protiv smrti, niti su prihvatili besmrtnost sebe radi. Ako je prorok Aron bio u pravu, njihova besmrtnost je vodila samo putu očuvanja Moći kada Moć bude napuštala ljudsku rasu, upravo zbog ovog časa. Možda su na nekom nivou bili svesni da nikako drugačije i nije moglo da se završi. Ali, zar ne bi mogli imati pravo da prežive? Da najzad osete milost u ljubavi svojih porodica?

– Moglo bi da bude – rekao je. – Ljudski Moćnici koji su postavili barijeru prešli su preko sopstvenih granica. Mislim da su i očekivali da se tako nešto desi, ali bili su previše požrtvovani da bi im bilo stalo što će se pretvoriti u gomilu pepela jednom kada zatvore vilenjačku vešticu.

Desmar ga upitno pogleda, pitajući se šta je ovaj sve prošao u životu kada o takvim stvarima priča tako ravnodušno. Ali gorak osmeh oko njegovih usana potpuno ga je uverio da nije onako kako zvuči. Više nego ikad ga je podsetiona Telmara u časovima očaja. S druge strane, već je imao nesigurno saznanje da će korišćenje tolike Moći zahtevati energiju njihovih života, još dok je Feorin usput objašnjavao sve šta je znao. Shodno tome, nije mogao da prestane da razmišlja o Kanki. Nije žalio zbog onoga šta treba da se desi, ništa više nego bilo ko od njih, samo je želeo da je sada sa Kankom.

– Ja… – poče, ali ga Teonil prekide:

– Idi – tiho reče. – Znaš da ćemo obaviti sve i bez tebe.

Klimnuo je, pognuvši glavu, ali nije ustao.

– Telmar zna? – oštro će Teoril.

– Mislim da je oduvek znao – Feorin sleže ramenima – da se ova besmrtnost mora završiti.

– Žalim onog jadnika koga naš brat izabere da se bori sa ministrima kao što je on radio – napola tiho će Desmar. – Makar mu zapovednici neće praviti probleme.

– Stvarno? – Feorin je zvučao zainteresovano. Nije mogao da se seti ko sve nije pravio probleme Edari. Čak je i stari Bramon imao sopstvene hirove.

– Zar vašem vladaru niko ne pravi probleme?

– Sad više ne.

Čak su i kraljičini gardisti imali sopstvenu voljukoja je protivrečila vladaru. Što nije značilo da će im sve biti i dopušteno, osim da se izraze i prepuste odluku elrohu. Nekada su svi radili onako kako su želeli, i sećanje na takvu slobodu bilo je teško ukloniti.

– I, s kim će naši ljudi ubuduće imati posla? – Desmar teško uzdahnu.

– Eliron Nama’Reth – reče Feorin. – Vrlo je nalik meni.

Teonil se osmehnu dok se zavaljivao. Bilo je toliko toga šta su mogli pitati i šta su hteli da znaju, ali pred skorim završetkom njihovih života, nije video mnogo smisla u radoznalosti. Svakako su do sada već poznavali brata i sestru vilenjačke krvi, makar onoliko dobro koliko instinkt i osećaj Moći može da im pruži, dovoljno da bi se borili zajedno za jedan cilj.

Ostale priče Poslednjeg vilenjačkog princa su OVDE